„Цака” у вишечланим географским називима

*Вишечлани су они изрази који се састоје из више од једне речи.

Како упамтити сва та велика и мала слова? Углавном смо сви визуелни типови. Памтимо шта се где на страници налази (а заборавимо садржај тога што се ту налази). Како је, по мом мишљењу, лакше савладив овај „географски” правопис?

Замислита два повећа скупа, засад празна. Изнад једног запишите у мислима имена држава, градова, села и то баш тако или села, градова, држава, важно је да постоји градирање. (У ову групу спадају и континенти, али пошто је њих мање вишесложних, онда их сад занемарујемо.) И за ту прву групу или скуп запамтите да увек свака реч почиње великим словом, осим ако постоји неки везник или предлог. Пример: село Доња Јаруга, често у примерима и Бачко Петрово Село, не дозволите да вас збуни што се и јаруга или село пишу великим словом. Затим: град Велика Плана, или Петровац на Млави (обратите пажњу на оно што смо рекли о предлозима и везницима, њих пишемо малим, све остало великим). Али и Петровац на Мору (не буни нас море, је л тако?). Сад смислите и име неке компликоване државе као што је Народна Република Кина и научили смо да се имена села, градова и држава УВЕК пишу великим почетним словима. Наставите са читањем

Advertisements

Отежавање тежине (или да ли фото(-)моделе фото графишемо фото(-)апаратом)

Почело је тако што сам негде наишла на реч фото-апарат и одједном се збунила: како ли се пише? Знате оно када имате нешто у малом прсту, али мозак из неког разлога заблокира.  Да ли је то полусложеница? Нешто ми се вртело по глави да је то грешка. Као пасионирани изучавалац правописа, наставник књижевности и лектор почињем да вадим књиге које би ми помогле у разрешавању недоумице: Речник језичких недоумица чувеног Клајна, Правопис српског језика Матице српске и Правописни речник српског језика Милана Шипке. И ево шта кажу.

Првонаведени приповеда: „По П увек спојено, без обзира на значење”  (ја подебљала и подвукла!).   Пример који наводи управо је наш „скупи” фотоапарат (видећете и колико је скуп, ускоро), написан управо овако, али ту је и фотосинтеза. Наставите са читањем

Службе речи у реченицама

Почну да се уче од другог основне отприлике и никад се не савладају. Углавном. Некад ни учитељ не зна да објасни, именски предикат на пример. Али и кад зна, нешто ту не штима. Скоро свака врста речи има неку службу, функцију, улогу, као и скоро сваки човек. Рекосмо да је именица краљица, а глагол краљ. Те улоге ћемо им оставити и у служби. Дакле, најчешће именица бива субјекат. А субјекат или врши радњу или је носилац неког стања и особине. Марко пише. Или: Ани је лепо или Ана је лепаНаставите са читањем

Функционални стилови (8.разред)

(Прилог стваралачкој настави језичке културе)

 

Апстракт: У раду се указује на могућности методичких приступа приликом обраде Функционалних стилова у осмом разреду. Овом наставном припремом промовише се проблемска, истраживачка и стваралачка настава. Повезивањем функционалних стилова са широким пољем важних и кључних појмова за савладавање градива у осмом разреду, као и за успешно полагање пријемног испита, афирмише се активна настава у којој је ученик главни субјект.

Кључне речи: функционални стилови (врсте), бирократски језик, (не)формални говор, термин(ологија), фраза

Тип часа: обрада

Облици рада: фронтални, индивидуални, групни

Наставне методе: дијалошка, монолошка, демонстративна, текстуална, истраживачка, игровна

Наставна средства: одштампан текст на ком се ради (за сваку групу), хамер, радни задаци: одштампан одломак Oдлуке о јавном реду и миру у једној стамбеној згради, листић са латинским називима биљака и преводом, картице са фразама

Корелација: биологија, публицистика, грађанско васпитање, драматургија

Наставни циљеви

Образовни

Обнављање знања о формама приповедања, као и о вести и извештају; увежбавање информативног (летимичног) читања; упућивање на размишљање о ситуацијама у којима се користи терминологија; прављење разлике између формалног и неформалног говора (повезивање коришћења жаргонизама са одређеном говорном ситуацијом); уочавање одређених фраза као елемената  административног стила; запажање разлике између једноставности разговорног и једноставности новинарског стила; усвајање знања о језику као о флексибилном, прецизном и сложеном систему, који помаже у тачном изражавању мисли и омогућава међуљудску повезаност.

Васпитни

Истанчавање „језичког укуса“ приликом одабира реченичних конструкција у писаном и усменом изражавању; стицање навике да се разликује формални од неформалног говора (упоређивањем разговорног и новинарског стила), као и поетски (уметнички) од свакодневног говора (књижевноуметнички и разговорни функционални стил); стицање ваљаних говорних навика и побољшавање говорне и писане културе; васпитавање ученика у духу сталне тежње ка подучавању и напредовању у матерњем језику; развијање критичности и аналитичности.. Наставите са читањем

Где су то именице, а шта раде глаголи?

Можда би с граматиком требало почети овако.

Две најважније врсте речи су именице и глаголи. Њих прве учимо од врста, а опет су ученицима мучне даље поделе како једног, тако и другог. Како превазићи те препреке? Можда тако што замишљамо, тачније визуелизујемо те чувене „врсте”. Замислимо свет. Највише има именица. Где год се окренемо, нешто морамо именовати.

                                                             Мама, бака, куче, прозор, стакло, Београд, цвећеНаставите са читањем

Једна цртица о нечитању

књига 2књига 2Хм, кад смо ми били мали, нису морали да нас терају како бисмо се прихватили неке лепе књиге. Или нелепе, свеједно. Било је довољно да је задата за лектиру да бисмо је прочитали. Данас то „задата” не значи много и не звучи богзна како лепо. Ја свакако у вези са читањем нисам добар пример, јер сам ја књиге гутала. О лектирама да не причам. Постоји само једна коју у гимназији нисам прочитала, и то зато што сам била у „Петници” кад се обрађивала. Али се сећам да није требало да ме ико после тога тера да читам. Хм, питам се како ли су се сналазили они који нису волели да читају. Вероватно је важило онио „мораш” и било је довољно. То „мораш” некад беше морални императив, слично оном Кантовом категоричком императиву. Наставите са читањем